Putno osiguranje Pomoć na putu i šlep

Auto je stao usred ničega. Telefon je imao 6% baterije. I onda šok: čovek koji me nikad nije video rekao je: „Dolazim za 45 minuta.“

22. jul 2025

Nisam neko ko paniči. Prešla sam hiljade kilometara, vozila sama po Bugarskoj, navigaciju gasila kad mi dosadi. Ali ono što se dogodilo na putu za Istanbul neću zaboraviti do kraja života.

Negde između Niša i bugarske granice auto staje. Bez najave. Bez upozorenja. Ni zvuk, ni treptaj. Samo tišina. U retrovizoru nema nijednog svetla. Ispred mrak. U kolima panika.

Signal jedva hvata. Gugl ne pomaže. A onda se setim, imam onu Pomoć na putu stvar koju sam uzela uz osiguranje, bez previše razmišljanja. Kliknem. Sekunda. Zvoni.

„Recite gde ste tačno. Sve ostalo je na nama.“

Nisam verovala.

Ali 42 minuta kasnije, čovek iz Niša staje pored mene s rotacijom na krovu i osmehom na licu.

„Vi ste ti iz poziva? Nema brige, rešavamo.“

I jesu rešili. I šlep i prevoz i prenoćište. A meni je ostao jedan skrinšot maila koji i dan-danas šaljem ljudima kad planiraju put:

„Ukoliko se nešto desi, ovo kliknite. Ne pitajte, samo kliknite.“

Ljudi misle da su ovakve stvari rezervisane za luksuzna vozila, skupa putovanja, poslovne korisnike. Nisu.

Paket koji meni tada spasio živce (i verovatno braka) koštao je manje od jednog punjenja rezervoara.

I ne, ne morate da budete u Istanbulu. I u Srbiji može da pukne guma, otkaže akumulator, ili da jednostavno auto kaže: „Dosta.“ A kad to kaže, treba neko drugi da kaže: „Dolazim.“

Ne kupujete pomoć na putu zato što mislite da će vam zatrebati. Kupujete je da ne biste morali da mislite.

I da biste, kad stigne leto, mogli da kažete: „Idemo!“ a ne „A šta ako…?“

Zato sad kliknite.

Ne kad stane auto. Ne kad nestane signal. Ne kad se upali crvena lampica. Sad.

I onda nastavite da živite kao da ste nepobedivi jer u tom trenutku, stvarno jeste.

Blog Nikad sami